Bez protekcije i lobiranja

Pisce u našoj grupi ne vezuje čvrsta poetička srodnost i ne nameravamo da je na silu tražimo, pojašnjavaju članovi P-70 u uvodnom tekstu „Umesto manifesta“. Pri tom, kažu, svoju književnu raznorodnost doživljavaju kao kvalitet koji je potrebno negovati - ne samo zbog toga što je različitost uslov literarnog bogatstva nego i zbog toga što bi u vremenu u kom stvaraju, čvrst zajednički poetički manifest bio nemoguć, ukoliko ne bi bio besmislen.

- Mi smo na književnu scenu stupili u vreme raspada gotovo svih mogućih sistema vrednosti, što je pošten uspeh u poslu kojim se bavimo učinilo gotovo nemogućim - pojašnjavaju članovi ove književne petorke. - Teško siromašenje društva je umetnost, kao sferu za puko preživljavanje prividno najmanje neophodnu, najteže pogodilo. Pored toga, ratovi devedesetih godina prošlog veka su pripadnike srpske književne scene podelili u neprijateljske tabore, koji međusobno ne komuniciraju ili komuniciraju „preko nišana“. Srpska književnost se našla u rascepu između trke za dotacijama koja prečesto podrazumeva povlađivanje različitim političkim snagama, i trke za čitaocima - koja podrazumeva povlađivanje lošem književnom ukusu.

Pisci okupljeni u P-70 vele da nemaju ništa protiv dotacija, ali nemaju ni nameru da u želji da ih dobiju služe bilo kom političkom konceptu - jer nalaze da su u odnosu na bilo koju ideološku mantru superiorni. Nemaju ništa ni protiv tržišnog uspeha, ali zbog njega nisu spremni da odstupe od vlastitog stvaralačkog digniteta.

- Naš cilj je da, pomažući jedni drugima, u pojedinačnim i zajedničkim nastupima osvojimo i reafirmišemo literarnu scenu, kako bismo tržišne kriterijume, upravo kao i kriterijume dotacija, prilagodili sebi, umesto da se mi prilagođavamo njima - naglašavaju članovi P-70.

Svojevrsni „glasnogovornik“ ove družine Marko Krstić kaže da se 5. novembar, dan kada je grupa osnovana, može shvatiti i kao simbol neke njihove male, uslovno rečeno - revolucije. Ideja je da P-70 afirmiše neke mlade autore i kritičare, a zajednička im je želja da se književnost što je moguće više „skloni“ od politike i politikantstva svake vrste.

Jeziku statistike najnaklonjeniji, Nikola Malović navodi da su dela članova grupe, uz pregršt nagrada kojima su ovenčana, prodata u preko 50.000 primeraka za tri godine, a u pripremi su i dva filma po njihovim romanima: „Top je bio vreo“ i „Konstantinovo raskršće“. Vrlo je zanimljiva i „geografija grupe“ - od Vladušića koji živi u Subotici, preko Stojiljkovića iz Niša i Nikole Malovića iz Herceg Novog - gotovo rubnog područja srpske književnosti, do Krstića i Kecmanovića koji deluju u Beogradu.

Dejan Stojiljković ističe da su svi oni uspeli da izađu van zemlje, potpisavši poveći broj ugovora sa stranim izdavačima.

- Uspeli smo da uvedemo srpsku književnost u Evropu, bez fondova, bez podilaženja toj istoj Evropi, bez ikakve protekcije ili lobiranja, samo kvalitetom onoga što radimo - navodi Stojiljković. - To je dokaz da je naša proza pisana u modernom ključu, da korespondira sa tokovima svetske književnosti i sa duhom vremena.

Kecmanović na to dodaje:

- I upravo zato što komuniciramo sa stranim izdavačima bez filtera državnih fondacija i organizacija, imamo šansu da tamo postignemo neki uspeh. Jer književnost koja se prevodi po sistemu „ja tebi ti meni“ - prevođenjem iz šupljeg u prazno, završava u magacinima istočnoevropskih i zapadnoevropskih izdavača.

Marina MIRKOVIĆ

Izvor: Večernje novosti, 06/10/2010

MONOGRAFIJU "5. НОВЕМБАР" U PDF FORMATU (1,99 Mb) MOŽETE SKINUTI OVDE