Oni iz Niša – njima ne može da se dohaka ni Basarin strateški sporazum sa Čedomirom Jovanovićem: učlaniš ih u LDP, a oni i dalje Srbi.
Ovi što u prestonicu stigoše iz Pirota i Jagodine, opet, em preteruju sa mešanjem vinjaka i piva, em se među njima nađe i poneki što ne samo Basaru nego čak i Upravnika  optužuje za prikriveni nacionalizam i verski fanatizam, pa mu spočitava i lokaciju radnog mesta u hladu kupole hrama Svetog Save. Srbi iz Beograda – tu se namnožilo svega i svačega... Ima mnogo i ovih iz Bosne... A, brate, i preterana je gužva...
Ispostavlja se da je jedini toponim na kom  se rađaju Srbi baš onakvi kakvi treba da budu –  Basarina Bajina Bašta.
Ima logike.
Mesto je na samoj krivoj Drini, granici sa nekadašnjom SR Bosnom i Hercegovinom, odakle, je li, stižu „preterani“ Srbi – što žitelje Bajine bašte čini prekodrinskim Srbima bliskim, ali im hirovata voda pruža mogućnost da u odnosu na „preterano srbovanje“ uspostave distancu.
Da budu „naši, a svetski“.
A to je idealna pretpostavka za „visok koalicioni potencijal“.
Istina, nedavno me put nanese u Bajinu Baštu, razgovarah s ljudima, i nešto ne primetih da su od „srbovanja“ s one strane Drine naročito distancirani.
Ali, ko im je kriv. Pružena im je „šansa“ – nisu je iskoristili. Na „pozitivne signale“ – nisu reagovali. Njihov problem.
Što se ne ugledaju na zemljaka?  Zemljak svoj koalicioni potencijal predano rabi.
Evo, od pre neki dan je, preko Čede Jovanovića,  u „antifašističkoj“ koaliciji sa  generalom Jovanom Kapičićem, golootočkim velikim bratom.
Mašala.