Jeste.

To znaju oni koji njega i njegovo delo vole, ali i oni koji ni njega ni njegovo delo očima ne mogu da vide.

Da nije tako, ovi drugi se ne bi njegovim likom i delom bavili tako opsesivno i sa toliko mržnje.

Da li je Goran Petrović i jedan od najprevođenijih živih srpskih pisaca?

Jeste.

To je stvar koju nije potrebno dokazivati. Ko ne veruje - neka proveri. Brojke su egzaktne.

E, popečiteljstvo za kulturu pozvalo je kritičare da naprave spisak koje pisce na sajmu u Lajpcigu za prevođenje na nemački valja preporučiti.

Na spisku od dvadesetak pisaca, naravno - nema Gorana Petrovića.

Zašto naravno?

Zato što se gotovo polovina pozvanih kritičara na poziv popečiteljstva nije odazvala. A među onima koji su se odazvali - gotovo polovinu čine politički opterećeni pojedinci, od kojih su neki neopterećeni književnim znanjem, neki profesionalnom etikom, dok neki ni znanju ni etici ne dopuštaju da im se umešaju u posao.

Jer pored Gorana Petrovića na spisku nema ni nekih drugih pisaca - od onih bez kojih je ozbiljnu prezentaciju u Lajpcigu teško zamisliti, do onih za kojima srpska kultura baš i ne bi zaplakala.

E sad, mogao bi reći Zoran Hamović, sovjetnik u popečiteljstvu zadužen za knjige i pisce - nije ministarstvo krivo što se većina kompetentnih kritičara nije odazvala, pa su političari zauzeli gotovo polovinu “glasačkog tela”.

Krivo je. I to dvostruko. Zato što je steklo takvu reputaciju da veliki broj kompetentnih kritičara neće ni sa popečiteljstvom ni sa sovjetnikom da ima nikakvog posla, ali i zato što je političare uopšte zvalo da se izjašnjavaju.

Posle svega, u izjavi za “Politiku”, sovjetnik je slikovito objasnio - “Njiva je zaorana, zasađeno je seme i čekamo plodove”.

E, pa - kakvo je “seme i oranje” - takvi će i plodovi da budu.

Izvor: VEČERNJE NOVOSTI | 05. septembar 2010. 21:00