Vule Žurić, Katenačo, Kulturni centar Novog Sada, 2011
Prvo što čitaocu zbirke priča Katenačo padne na pamet jeste tematska disperzivnost priča Vuleta Žurića. Zaista, nije lako zamisliti šta spaja jednu muzičku, džezersku priču “In a mist” koja se dešava u Americi i priču “ 'Osvetnici Kosova' u epizodi: Osvajanje Kačanika” koja se događa na Kosovu za vreme Prvog balkanskog rata. Možda je odgovor na pitanje šta spaja te priče, opet jedna neobična priča – “Powerplay” –  koja počinje, doslovce, na ledu za vreme hokejaške utakmice na severno-američkom kontinentu, da bi se kasnije, nakon jednog neobičnog obrta, simbolički povezala sa ratom u Bosni – a to je poslednja stvar koju bi čitalac očekivao na početku priče.

Čini mi se da je to ključna stvar kada je Žurićev pripovedački opus u pitanju: izneveriti očekivanje, iznenaditi, tematizovati ono čega se književnost, “ozbiljna” književnost kloni. (Na primer, sport: Žurić je verovatno pisac sa najviše sportskih priča među srpskim prozaistima). Taj momenat iskliznuća ostaje na snazi i onda kada čitalac nasluti neki koncept koji priče objedinjuje: to je rat. Ali i rat – pomodna tema za sve koje rat devedesetih nije ni pipnuo – ovde je daleko od takve pomodnosti i dnevnih narudžbina. U Katenaču je neočekivano preobražen u balkanske ratove, bilo one ekskluzivne, bilo one koji su bili samo odlivci svetskih ratova. Time se istorijska perspektiva ove knjige širi, što je u današnjoj Srbiji gotovo skandalozan čin. I zato potreban.

Žurić dakle, spada u pisce koji svoju naklonost prema književnosti pokazuju tako što negiraju njene konvencije. U tom negiranju može se osetiti jedan literarni nihilizam, koji čini da stil ovog pisca bude krt, da dijalozi često klize po tankoj liniji nerazumljivosti (ko govori kome) što, razume se, nije posledica nedostatka veštine, već želje da se sugeriše apsurdnost ne samo svakodnevice, već i bitnih, izuzetnih vremena. Stoga Žurićeva proza nužno mora biti nekomunikativna za većinu običnih čitalaca, koji od književnosti očekuju manje ili više suptilnu zabavu. Žurićevi poslednji romani mogu biti čitani i tako. Zbirka priča – ne. Kada se to uzme u obzir, onda nije slučajno što je ova zbirka naslovljena po najpoznatijoj odbrambenoj taktici u fudbalu koja se drugačije može prevesti kao bunker. Ova zbirka je dakle, jedan takav spisateljski bunker, koji pisca čuva od tržišnih i ostalih pritisaka.