Svi kritičari se uglavnom slažu kada je u pitanju Slobodan, pedesetogodišnji profesor književnosti, glavni junak novog romana Gordane Ćirjanić: zavisnost od televizije, sa posebnim osvrtom na tv serije i zaping (brzo menjanje tv kanala) bitne su crte karaktere njegovog karaktera. Ta telemanija je potencijalno najživlji deo ovog romana. Naime, od kada joj je stalo do toga da bude moderna, književnost preživljava tako što uspeva da simbolički obradi ono što joj je do tada bilo nedostupno.

Međutim, da bi neko svoj tekst smestio izvan teritorije koju je književna imaginacija do tada već osvojila, potrebna je verovanje da novo nije samo aktuelno, već da može biti i simptom epohalnog. Tada se dobije Roman o Londonu, najbolji srpski roman o (vele)gradu, a ne roman o cipelarima, što bi taj roman ostao da Crnjanski nije izmislio lik kneza Rjepnina.

Čini mi se da se Gordana Ćirjanić uplašila da će zaping i tv serije delovati pomalo plošno – neopravdani strah – pa je pohitala da svom junaku-zavisniku pridoda motivaciju sačinjenu od nekoliko traumatičnih događaja, čija je simbolička energija mnogo manja od energije kojom zrači ideja televizije. Time se motiv televizije razblažuje, a junak se vraća u domen “stare dobre književnosti”, nečeg zapravo, već viđenog, nečeg što si oduvek mogao da prepoznaš. Možda o toj prepoznatljivosti najbolje govori misao da je seks koren svega, koju Ćirjanićkin junak pozajmljuje od kneza Rjepnina. Ako se ta misao kod Ćirjanićke može ponoviti bez i najmanje promene u nijansama značenja, onda se plašim da je ovaj roman eho Crnjanskovog, i da Crnjanski tu služi, pre svega, kao intelektualni alibi, a ne kao epohalni sagovornik. Otuda u poređenju sa knezom Rjepninom, Slobodan nema nikakvu posebnu simboličku nosivost, nema snagu da obeleži epohu, jer je njegova poslednja misao (“seks je koren svega”) samo farsičan eho nečega što je, kada je izgovoreno prvi put, imalo patos tragizma.

I tako smo, na kraju, dobili roman koji, po mom mišljenju, nije iskoristio sve svoje potencijale. Da jeste, mogao je da (p)ostane Roman o televiziji, što znači Roman o Londonu. Ovako, Ćirjanićkin roman je ostao Ono što oduvek želiš.

Dovoljno za uspeh, koji ne treba kvariti, premalo za pamćenje, što opet ne treba prećutati.