Igor Marojević, Majčina ruka, Laguna, 2011
Majčina ruka tematizuje komunističku represiju nad nemačkim stanovništvom, neposredno nakon Drugog svetskog rata. Saznanje o tom nasilju oblikuje se kao rezultat istrage dečaka, koji stiže u Vrbas, krajem sedamdesetih godina prošlog veka, iz zemljotresom pogođenog Perasta. Imenujući poglavlja nazivima školskih predmeta, Marojević simbolički oblikuje situaciju u kojoj spoznaja o nasilju nad Nemcima postaje, ironično, vrhunac obrazovnog procesa, pa tako i momenat koji simbolički određuje raskid sa mladošću i dobom tzv. nevinosti.

Tehnički gledano, Majčina ruka predstavlja napredak u opusu Igora Marojevića. Ovaj roman nastavlja niz romana koji su znatno komunikativniji nego romani nastali na razmeđi vekova, u ranoj piščevoj fazi. Kombinujući elemente krimi priče i ljubavne storije, a pri tom zadržavajući ambiciju da svoj tekst ne preda potpuno u ruke žanra, Marojević je, čini mi se, pronašao pravu meru jednog poetičkog špricera, koji može biti od pomoći književnosti u dobu robe. Sa druge strane, sem te dobro podešene poetičke mere, u Marojevićevom romanu moguće je pronaći i efektne pripovedačke minijature kakav je, recimo, nemački natpis na vrhu kamina, koji simbolički meterijalizuje prisustvo prethodnih vlasnika kuće, uspešno stvarajući atmosferu napetosti i slutnje koji potom prožima celu kuću.

Ja, lično, držim do slobode književnosti i prava pisca da tematizuje sve ono što mu je blisko: u tom smislu, nemam problem sa tematikom Majčine ruke. Međutim, izvesno je da oko teme post-ratnog nasilja nad Nemcima ne postoji konsenzus (za razliku od Holokausta) – Nemci verovatno misle jedno, Česi i Poljaci sasvim sigurno ono drugo – što znači da je ta tema, posebno ovde i sada, otvorena za budućnost i to ne samo u simboličkom, već i u ekonomsko-političkom smislu. To znači da će, bez obzira na intencije pisca, ovaj roman teško izbeći “političku recepciju” unutar koje književni tekst služi tek kao instrument za legitimizaciju vlastitih interesa i delegitimizaciju tuđih. Ne radi se tu o tome da će srpska filijala književnog teoretičara Hašima Tačija frenetično hvaliti tzv. “moralni angažman” ovog romana, dok će svi koji u njemu budu videli, recimo, “finansijski angažman”, najverovatnije – kakve li ironije! – biti  proglašeni “fašistima”, već o tome da političkom kontekstu neće moći da umakne čak ni najpoštenije estetsko čitanje ovog romana, koje bi bilo potpuno indiferentno prema njegovoj temi.

Večernje novosti 01. X 2011