DEFINICIJA KNJIŽEVNOSTI, PO GEBELSU I ARSENIĆU: Književnost je jezik. Jezik je ideologija. Dakle, književnost je ideologija.

NIJE DA SE JA SLAŽEM SA NACISTIMA I STALJINOM, NAPROTIV, TO SAMO LOGIKA PRODIRE KROZ NASLAGE: Ovo nije naivni silogizam kojim pokušavam da opravdam čitanje i pisanje književnosti kao „političke“. Naprotiv, u pitanju je pokušaj da se logikom prodre do onih naslaga unutar jezika i/ili književnosti koji se javljaju kao posledica pragmatike (lingvistička disciplina koja se bavi izučavanjem upotrebe jezika, odnosno uticajem konteksta na značenje proizvedeno jezikom), a koji često ostaju skriveni iza kvaziestetičkih zapovesti koje, kao čitaoci, vučemo iz teorije književnosti razvijane u Rusiji i anglosaksonskom svetu dvadesetih i tridesetih godina dvadesetog veka.

ZAPISANO DONOSI POLITIKU OZNAČAVANJA, PRVO ĆEMO DA IH OZNAČIMO, TE "SRBE", A ONDA ĆE CRNE TROJKE DA ODRADE OSTALO: Po zakonima pragmatike, svaki jezički iskaz tumači se u zavisnosti kad je, gde je i od koga je izrečen i, shodno tome, sve rečeno, zapisano i/ili mišljeno nosi određenu politiku označavanja. Mislim da je jasno koliko smo na „srpskim“ prostorima to osećali tokom osamdesetih godina, a više je nego očigledno i kroz mnogobrojne primere dokazivo da to osećamo i danas.

JEZIČKE NAPLAVINE IZ VREMENA KAD JE MOJ DRUG SAŠA IŠAO U OBDANIŠTE U RODNOJ JAGODINI, ISPOD PALME, ALI NE I NA OBALI MORA: Roman Pad Kolumbije Saše Ilića predstavlja jednu vrstu književne analize jezičkih naplavina kojima smo izlagani svih ovih godina, počevši od 18. januara 1987. godine pa do dana današnjeg, ali i uverljiv prikaz posledica tog ideološkog oblikovanja. Ako smo, dakle, u Ugričićevoj knjizi dobili sliku budućnosti ka kojoj nas jezik vodi, u Srdićevoj live sliku delovanja tog jezika - u Ilićevoj knjizi ćemo, pak, naići na traganje za uzrocima i prikazivanje jedne od najvažnijih i simbolički najznačajnijih tačaka kulminacije koju je on izabrao da bi vremenski omeđio svoj roman – ubistvo premijera Đinđića.

NIŠTA NIJE SLUČAJNO, SAŠA JE GENIJALAN PISAC, KO TO NE MISLI - TAJ JE FAŠISTA: Roman je zamišljen kao politički triler i to, naravno, nije slučajno. Ne samo da je reč o žanru koji može logično i pregledno da objasni hronologiju uzroka i posledica, već se radi i o vrsti narativa koji neprekidno živimo u poslednjih dvadesetak godina.

NEĆU DA BUDEM NI ŽANDAR NI LOPOV, VEĆ KAO MOJ DRUG SAŠA - SAMO BIBLIOTEKAR ANARHISTA: Ako pogledamo oko sebe, videćemo da nas stalno, čak i protivno volji, uvode u teorije zavere, u igru žandara i lopova, da nas teraju da se osećamo progonjenima ili progoniteljima. Priča o pripremnim radnjama za ubistvo premijera u Beogradu, februara i marta 2003, jeste vrsta oblande za opor ukus pilule suočavanja sa stvarnošću koji će čitalac morati da proguta.

SAŠA JE VEĆ VELIKI PISAC, VERUJTE MI NA REČ, ON OD TRIVIJALNOG DO VRHUNSKOG PUTUJE FERARIJEM: Pored toga, ovaj žanrovski model je dovoljno fleksibilan da velikom piscu kakav je Saša Ilić dozvoli transgresiju i izneveravanje, dakle upravo ono što Pad Kolumbije podiže iz trivijalne i smešta ga u red vrhunske književnosti.

SAŠA NAM JE JOŠ U "BERLINSKOM OKNU" JASNO PORUČIO DA BEZ NJEGA I NJEGOVIH KNJIGA ZA NAS NEMA EVROPSKIH INTEGRACIJA: Saša Ilić je već u prethodnom romanu Berlinsko okno iz 2005. godine označio sebe kao predstavnika poetike suočavanja i odgovornosti, onog dakle dela autora srbijanske i eksjugoslovenske književnosti koji shvata da bez validne obrade ovih tema ne možemo ići dalje.

SAŠA JE PISAO ZA POLITIKU U RUBRICI "ODJECI I REAGOVANJA" POD PSEUDONIMOM "VLADIMIR ARSENIĆ": I Pad Kolumbije pripada ovom poetičkom krugu, posebno stoga što se ispod gomile leševa koja je ostala „kuda vojska dogođenog naroda prođe“, kriju naizgled nadahnute i jednako naivne reči autora iz Politikine rubrike Odjeci i reagovanja. Poruka koja se jasno da iščitati u Padu Kolumbije i koja, doduše, nije nova, jeste ona Ostinova o performativnoj/magijskoj moći jezika. Drugim rečima, ako dovoljno puta pomeneš uništavanje vekovnih ognjišta, onda se suoči sa činjenicom da će neko biti spreman da ubije/zakolje/siluje za njih - a što češće to činiš, sve će veći biti broj doborovoljaca koji su spremni da tvoje reči oprobaju u praksi.

ŽAO MI JE ŠTO NISAM SAŠINA ĆERKA, NEGO SAMO NJEGOV DRUG I ODANI SABORAC: Ipak, da je samo to u pitanju Pad Kolumbije bi bio tek pamflet. Tekst je neuporedivo složeniji, a to se da videti već i iz načina na koji su konstruisani glavni likovi romana – Vladimir i Irena Berat, otac i kći, jezički zločinac i osvešćena ćerka.

DRUG SAŠA PORUČUJE: BEZ TRAVESTIJE I LEZBEJSTVA NEMA NAM EVROPE: Tragajući za adekvatnim simboličkim prikazivanjem, za objektivnim korelativom, Ilić je zašao u neke zabrane relativno nepoznate srbijanskoj književnosti, kao što su transvestiti ili lezbejstvo.

GLAVNI JUNAK BI DA PROMENI POL DA BI BOLJE ISPUNJAVAO SVOJU MISIJU: Ova odstupanja od prihvaćenih normi predstavljaju iskaze duševnog nemira koji prati junake Pada Kolumbije. Drugim rečima, stvarajući Odjeke i reagovanja, Vladimir Berat oseća da mora i fizički da se promeni da bi bolje radio i ispunjavao svoju misiju.

MEĐUTIM: Međutim, njegovo preodevanje se nastavlja i nakon što počne da sumnja u ispravnost onoga što radi, dakle u davanje jezičkog izraza duhu vremena i naroda. Upravo je začuđenost i strah od susreta sa plodovima sopstvenog rada na velikom mitingu Bratstva i jedinstva u Beogradu 19.11.1988. godine, dodatno podstakla rad na pretvaranju sebe u drugu/drugačiju osobu.

KAD, NE LEZI VRAŽE: S druge strane, Irena Berat iskazuje i istražuje svoju seksualnu različitost takođe u trenucima kada se pokreće lavina koja će odvesti do krvavih posledica, a time na simbolički način ustaje protiv dominantnog mita koji njen otac stvara na stranicama novina.

ROMAN JE ISPISAN DO SADA NEVIĐENOM KNJIŽEVNOM TEHNIKOM, BRAVO SAŠA!: Roman je ispisan u više vremenskih planova i perspektiva.

NE ZNAM ŠTA SAM OVDE HTEO DA KAŽEM I NAPIŠEM, ALI NEMA VEZE, VAŽNO JE DA JE SAŠA NAJBOLJI PISAC POSLE DOBRICE ĆOSIĆA: Neki od njih se preklapaju i ukrštaju u sižeu, poput Ireninog i Markovog i onog trojice ubica, ali su oni jasno odeljeni ne samo tipografski, već i stilski. Ako tekst koji opisuje ubice, uz pomoć doživljenog govora, podražavajući svest nekoga ko nije emotivno razvijen i ko je sposoban na najgnusnije zločine, a pri tome i vojnički drilovan, onda je jasno zašto je perspektiva koja je odabrana za delove teksta posvećene Ireni Berat udaljena od lika.

NACIONALNI RADNIK I KOMUNISTA, TO MU DOĐE NEŠTO KAO "JEBANJE ZA NEVINOST"?: U begu od ljubavnih i egzistencijalnih komplikacija, gde joj sitaucija sa ocem služi samo kao izgovor za odlazak, Irena u Sjedinjenim Državama upada u još veću konfuziju koja je prati i u emotivnom i u svakodnevnom životu. Poređenje Irene sa Šredingerovom mačkom možda najbolje opisuje stanje u kojem se našla. Treća narativna perspektiva, koja prati Vladimira Berata, približava ponovo kameru tik uz svest lika, ali se jezički usložnjava i uspeva da prati raspoloženja i stanja u koje zapada ovaj ushićeni pa polurazočarani nacionalni radnik i komunista.

DOBAR JE PELJEVIN, AL SAŠI NIJE NI DO KOLENA. TO JE ZATO ŠTO JE RUS, A RUSI SU FAŠISTI: Sve vreme imajući u vidu žanr u kojem stvara, Ilić ne krije i neke intertekstualne veze koje se otkrivaju kao jasni i/ili skriveni citati. Meni je možda najzanimljivije bilo da prepoznam igru sa Peljevinovim romanom D.P.P. iz niotkuda u nikuda, koju Ilić koristi u poglavlju „Hodočasnik“. Ipak, dok je Peljevin satirično-ironičan u slikanju brojevnog ludila svog lika, dotle je Ilićev jurodivi Veselin Sarić prilično očigledan vesnik pakla i raspadanja.

A GUSTAV NA DUNAVCU VOZA SE U ČAMCU, A U ČAMCU EPIDEMIJA KOLERE, A KOLERU NAM DONELI FAŠISTI: To se može videti i iz epizode prelaska reke čamcem, uporedive sa vožnjom brodom kojim Gustav fon Ašenbah stiže u Veneciju, predvođen jednim našminkanim starcem ofarbane kose, a tamo stiže da bi u sopstvenoj degradaciji umro u epidemiji kolere.

IMA TOGA JOŠ, ALI MORAM DA KAŽEM DA SE SAV PREZNOJIM I USPALIM KAD POMISLIM NA SAŠINU INTELIGENCIJU... ON JE SAV... NEKAKO... INTELIGENTAN... I SVE JE TO.. ONAKO... NABIJENO... ZNAČENJEM: Ovakvih poređenja ima još, ali je važno istaći da se radi o inteligentnom piscu, upoznatim sa tradicijom velike književnosti iz koje ume da izvuče i iskoristi ono dragoceno i nabijeno značenjem.

SAŠA ILIĆ JE APSOLUTNI GENIJE I JA MU SE DIVIM DO IMBECILNOSTI, NJEGOVA KNJIGA JE VRHUNSKO ŠTIVO I TO ŠTO SMO MI ORTACI NEMA VEZE SA MOJIM NADASVE OBJEKTIVNIM SAGLEDAVANJEM OVOG ROMANA. ČEKAJ DA POGLEDAM... JESAM LI DOVOLJNO PUTA U TEKSTU UPOTREBIO REČ "VRHUNSKO"?: Saša Ilić je napisao kompleksan roman koji zahteva više od jednog čitanja. Možda se u pojedinačnim scenama i zahvaljujući odabranoj žanrovskoj strukturi učini slabijim u odnosu na njegovu prethodnu knjigu, ali radi se o vrhunskom tekstu koji će se tek s vremenom otkrivati u punom značenju.

PS I. JESAM LI VAM REKAO DA KO MISLI DA SAŠINA KNJIGA NIJE VRHUNSKA, TAJ JE FAŠISTA?

PS II: SAŠA, OŽENI ME!

Tekst prenosimo sa prijateljskih E-novina, komentari su rezultat nepažljivog rukovanja alkoholom od strane Dexe Pantelejskog, originalnu verziju (sa sve nadahnutim naslovom možete overiti ovde)

-----------------------------------------------------------

BULEVAR ZVEZDA, VANREDNO IZDANJE

ILIĆ, Saša (Jagodina, 1972) Ugledni književnik i borac protiv establišmenta koga je taj isti establišment uhlebio na državnim jaslama da mu napakosti. Dobitnik više nagrada od kojih valja istaknuti Nagradu Narodne biblioteke Srbije "Pedalj prašine" za knjigu koja je najduže stajala na policama, zatim nagradu "Moravski besceler" za knjigu "Berlinsko okno" prodatu u tiražu od dvanaest i po primeraka. A svakako ne treba zaboravaiti ni nagradu "Slavuj iz Mrčajevaca" koju je Saša dobio za svoj harmonikaški opus gde treba izdvojiti pesme "Ja sam majko, kolumnista", "Rastao sam pored knjižara" te "Oj, Moravo, tija biblioteko". Jelena Karleuša, kolumnistkinja E-novina, smatra ga za pisca koji obećava i ističe: "Jeste da ja to što on piše ništa ne razumem al knjiga mi dobro dođe da namestim stalažu na kojoj držim turšiju. Volela bih da se po Sašinom romanu snimi i film i da u njemu glavnu ulogu igra moj omiljeni glumac Stevin Kostner." Petar Luković, muzički kritičar GRAND revije ide još dalje i kaže: "Nakon čitanja Sašine knjige bio sam uzbuđen kao kada sam prvi put slušao Seku Aleksić!". Ilić je takođe napisao scenario za paranoični triler "Tihi bibliotekar" koji je zamalo snimljen. Jedan je od urednika književnog podguznika "Beton" koji je osvojio godišnju nagradu Papir Servisa za 2007, 2008, 2009 i 2010. godinu. Kuva odličan vojnički pasulj a nije loš ni u dominama. Ponosni  je bibliotekar i antioksidans.

АRSENIĆ, Vladimir (Beograd, 1972) Pisao za "Danas" dok ga Pera Luković nije uposlio da za njega lovi fašiste među piscima i čitaocima. Dobitnik nagrade za izuzetno dostignuće na polju medijskih dezinformacija "Dr Jozef Gebels" za tvrdnju kako Vojvodina nije bombardovana za vreme II Svetskog rata izrečenu u kritici romana "Glasovi u vetru". Nagradu mu je dodelila humanitarna organizacija BOMBAMA PO DECI koja radi u sastavu NATO alijanse. Autor projekta "Veliki Knjižar te gleda" gde je sa Sašinim (Ilić) kolegom iz orkestra sokalnim volistom Brzijem osnovao komisiju za podobonost&priključenija koja se bavi istragom posrbica među srpskim a naročito srbijanskim piscima. Po glasovima čitaoca E-novina (svih trinaest) Vladimir Arsenić izabran je za najboljeg književnog kritičara na srbijanskoj sceni, za šta mu je od Lukovića svečano uručen zlatni praziluk sa zelenim vencem. U slobodno vreme se bavi popisivanjem čitalaca poslednjeg romana Gorana Petrovića koje će kasnije presložiti u uredno vođene dosijee. Ti dosijei biće od krucijalne važnosti prilikom likvidiranja srbijanske književnosti, a samim tim i srbijanskih čitalaca, srbijanskih pisaca, srbijasnkih štampara i srbijanskih izdavača. Još nije odlučeno na koji način će se stati u kraj srbijanskim metalostrugarima i srbijanskim poslastičarima... V.A misli da će podaci iz tih dosijea od najveće koristi biti kada se krene u raciju i čišćenje geta za šta se čeka pravosnažna odluka Suda časti kojim predsedava časni sudija Praziluković, a čiji časni članovi su časni V.A. i časni Brzi (sa sve časnim kačketom). Do tad će da prima platu od Tadićeve vlasti koja mu je mrska, ali ne toliko da zbog nje postane gadljiv na kintu. Isto važi i za Ilića. A i za trećeg musketara Ćirića koji radi kod Tijanića kao domar na Radio Beogradu. Ponosni je bibliotekar i antifriz.

TAGOVI: Arsenić, bulažnjenje, fašisti, četnici, biblioteka, NATO, Karleuša, praziluk, Brzi, kačket, Ilić, Tadić, Jeremić, Ćirić, kokain, podočnjaci, Čeda, Legija, harmonika, pasulj, vojnički, Palma, Jagodina, izdavač, Beton, pivo, vinjak, klaker, Lajpcig, snajke, Lajpcig. ćumur, roštilj, peglana, kobasica