"Uopšte mi se nije svideo Japan, prepun je Kineza."
Bez (Happy Mondays)
Ovih dana beogradska čaršija na sva usta priča o jednom neobičnom događaju koji se desio prošle srede u prostorijama SKC-a Beograd a koji je eufemistički od strane mog omiljenog medija E-novina ispravno nazvan "književni fajt". Šta uvek vispreni i objektivni autori E-novina misle o događaju imate crno na belo ovde. Važna napomena: onaj kratko ošišani, sa čašom NesCafe u ruci (u kojoj se, logično, nalazi vinjak) nije Legija nego Vlada Kecmanović, inače član grupe P-70, inače, kako to uvek vispreni i objektivni autori E-novina lepo rekoše "sarajevski pisac na službenom putu u Beogradu". Bio je, doduše, tu i još jedan isti takav "sarajevski pisac na službenom putu u Beogradu", Vule Žurić, ali ova primedba uvek visprenih i objektivnih autora E-novina nije tačna jer je čovek iz Pančeva koje još uvek, de fakto, nije postalo deo Beograda.
Pančevci su fini ljudi, čekaju da ih država poguši gasom.
One koji prežive dušegupku pokokaće Ralf Fajns svojim "dezert iglom".

No dobro, nije tajna da su uvek vispreni i objektivni autori E-novina imali jedinicu iz geografije u osnovnoj (ovo, logično, važi za one saradnike ovog glasila koji su išli u osnovnu školu, dakle ne i za lektora), baš kao što su slabo stajali sa istorijom i čuvenom mučiteljicom matematikom (jer u Krugu Dvojke gde su odrasli ove dve nauke nisu mnogo na ceni, em ima samo jedan tramvaj, em znaš da si rođeni Beograđanin, a Beograd je svet), ali tema ove moje ničim izazvane blogerske egzibicije nije ni pomenuto književne veče, ni Kecman koga je brica tako udesio da liči na Legiju, ni solidno obrazovani i nadasve uvek vispreni i objektivni autori E-novina.
Ko pažljivo pročita izveštaj sa promocije upriličen kao pismeni rad na temu "Koliko volim druga Gebelsa i šta sam sve naučio od njega", uočiće jednu uznemirujuću stvar.
Naime, uvek vispreni i objektivni autori E-novina uočili su kako je na promociji prisustvovao neobično veliki broj Srba i da se zbog njihovog pritiska i negativnog delovanja govorilo o srpskoj, pa čak i srbijanskoj književnosti što, da se razumemo, uopšte nije bilo u redu. Najveća žrtva ovog orgijanja od strane Srba bio je ponosni antifašista (tako mu piše u CV-u) Vlada Arsenić.
Ja inače, poznajem Vladu. Pišemo povremeno za isti list, Think Tank, časopis za Balkan, a Vlada je takođe veliki poštovalac mog umetničkog opusa, naročito romana "Konstantinovo raskršće".
No, ne bi ja sad da vas ovde davim pričom o tome koliko se ja i Arsenić međusobno uvažavamo i koliko on mene ceni kao pisca a je njega kao komunistu, drugo je nešto posredi...
Vidite, meni se u poslednje vreme dešava nešto slično što i Vladi.
Proganjaju me Srbi.
Izađem na ulicu, a ona prepuna Srba. Odem do prodavnice, isto. Sednem u taksi, a ono - taksista Srbin. Sakrijem se u haustor. Kad tamo, Srbin i Srpkinja se grle i cmaču. Zabrinem se da mi se ne dešava nešto sa zdravljem, odem do hitne, kad tamo, na šalteru sedi Srpkinja. Doktor Srbin, portir takođe. Pobegnem glavom bez obzira. Odem kući, popnem se na na fejsbuk, a tamo sve vrvi od Srba. Ugasim kompjuter, pritulim svetlo, nabijem se u ugao kauča i upalim televizor. Na ekranu stravična slika. Neki debeli Srbin peva o Moravi i šljivi ranki. Na svim kanalima Srbi!!! Čak i na Spajsu. Neku Švabicu razvaljuje tip sa tetovažom Mile JNA.
Ali nije to ništa...
Ujutru, kad stanem pred ogledalo da se brijem, vidim Srbina.
Majke mi.
Čak mi nešto i poznat... Al' ne mogu da provalim odakle.
Možete vi da pričate kako smo Arsenić, uvek vispreni i objektivni autori E-novina i ja paranoični, ali na delu je prava invazija Srba.
I to me odmah podsetilo na izjavu čuvenog demokrate i humaniste, engleskog kralja Edvarda Longšenksa koji je, pre nego što će poslati mirovne trupe da neposlušne podanike skrate za glavu (Mel Gibson included), rekao: "Problem sa Škotskom je u tome što je puna Škota". Vidite, u tom grmu leži zec. Ja, naime, mislim (a i Arsenić će se sigurno složiti sa mnom) da bi Srbiji mnogo bolje išlo kada u njoj ne bi uopšte bilo Srba.

Dok se ovaj problem ne reši nekom rezolucijom ili metodima primenjenim u Pančevu, treba povesti računa o suzbijanju negativnih tendencija čiji su inspiratori upravo Srbi.
Jedna od njih je svakako ono što je na tribini označeno kao "srpska književnost".
Zato predlažem da se pomenuti "književni fajt" reprizira.
Naime, SKC je veoma tendenciozno organizovao tribinu usred Beograda, dakle, glavnog grada Srbije i tako Srbima dao prilike da budu u većini u publici. Energično se zalažem da se ova tribina reprizira negde gde će Srbi biti onemogućeni da prisustvuju u velikom broju. Na primer, u Abu Dabiju ili Kandaharu. Publiku bi mogao da prevozi NATO svojim redovnim avionskim transportom na liniji Avijano-Bagdad-Rijad i to u spremištima za napalm i osiromašeni uranijum.  
Mislim da bi se na taj način stalo u kraj srpskoj književnosti.
A i opet je počelo da me 'vata... Naime, uočio sam šta povezuje Salijerija, Sarmu, Serdar Janka Vukotića, Snow Patrol, Sanderlend i Sutlijaš... Slovo S!
Evo, i na tastaturi imam jedno takvo, i to veliko.
S kao Srbin.
Kad bolje razmislim, nešto mi i onaj Bil GejtS sumnjiv...