"Uopšte mi se nije svideo Japan, prepun je Kineza."
Bez (Happy Mondays)
Ovih dana beogradska čaršija na sva usta priča o jednom neobičnom događaju koji se desio prošle srede u prostorijama SKC-a Beograd a koji je eufemistički od strane mog omiljenog medija E-novina ispravno nazvan "književni fajt". Šta uvek vispreni i objektivni autori E-novina misle o događaju imate crno na belo ovde. Važna napomena: onaj kratko ošišani, sa čašom NesCafe u ruci (u kojoj se, logično, nalazi vinjak) nije Legija nego Vlada Kecmanović, inače član grupe P-70, inače, kako to uvek vispreni i objektivni autori E-novina lepo rekoše "sarajevski pisac na službenom putu u Beogradu". Bio je, doduše, tu i još jedan isti takav "sarajevski pisac na službenom putu u Beogradu", Vule Žurić, ali ova primedba uvek visprenih i objektivnih autora E-novina nije tačna jer je čovek iz Pančeva koje još uvek, de fakto, nije postalo deo Beograda.
Pančevci su fini ljudi, čekaju da ih država poguši gasom.
One koji prežive dušegupku pokokaće Ralf Fajns svojim "dezert iglom".

Verovatno ste ovih dana imali prilike da se naslušate o turističkoj poseti jedne grupe građana sajmu u Lajpcigu i shvatite kako naša zemlja Srbija među šljivama ima dosta toga da ponudi nebeskoj Evropi. Ipak, pre ove posete, momci iz Betona uvežbavali su se na jednom drugom sajmu, u Sofiji, i ta proba se pokazala više nego uspešnom o čemu možete čitati i ovde. Doduše, sudeći po tekstu objavljenom u to vreme, drug Saša Ćirić ima poteškoća sa razlikovanjem Zvonka Karanovića od Dena Brauna i Mocart kugle od Da Vinčijevog koda, ali baš kao u svakom slučaju betonskih problema sa činjenicama, i tu je za sve kriv neko drugi. Samo, da vidimo ko? Možda Srebrni Letač? Ili Izgubljeni gost? Cenim ga da će više svetla na celu situaciju baciti ovaj transkript telefonskog razgovora između dva ključna čoveka Betona, napravljen od strane Službe, a dostavljen meni, kao poruka u boci Stomaklije.